Na­pa­di i pri­jet­nje pre­ma ne­za­vi­snim me­di­ji­ma i no­vi­na­ri­ma na­sta­vlje­ni su i u pro­šloj go­di­ni, a od­go­vor­ni za to se ri­jet­ko ka­žnja­va­ju, upo­zo­rio je nje­mač­ki ogra­nak me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va Am­ne­sti in­ter­ne­še­nel (AI). Ka­ko se na­vo­di, po­li­ci­ja je spro­vo­di­la na­si­lje pro­tiv uče­sni­ka de­mon­stra­ci­ja, or­ga­ni­zo­va­nih od opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja ko­je pro­te­stu­ju pro­tiv vla­de zbog sla­bih re­zul­ta­ta u bor­bi pro­tiv si­ro­ma­štva, kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je.
Po do­ku­men­tu Am­ne­sti in­ter­ne­še­ne­la, u slu­ča­ju de­vet po­li­ca­ja­ca ko­ji su op­tu­že­ni za ne­sta­nak naj­ma­nje 79 bo­san­skih iz­bje­gli­ca u ma­ju 1992. go­di­ne, a ka­sni­je oslo­bo­đe­ni, Vr­hov­ni sud je u ok­to­bru od­bio da pre­i­spi­ta pra­vo­sna­žnu pre­su­du.
– Po mi­šlje­nju Am­ne­sti in­ter­ne­še­ne­la, ova pre­su­da ni­je sa­gla­sna ni sa cr­no­gor­skim na­ci­o­nal­nim pra­vom, ni­ti sa hu­ma­ni­tar­nim me­đu­na­rod­nim pra­vom. U sep­tem­bru 2015. go­di­ne nad­le­žni ko­mi­tet UN za pi­ta­nja pri­nud­nih ne­sta­na­ka iz­ra­zio je za­bri­nu­tost da bi pro­pu­sti u kri­vič­nom go­nje­nju rat­nih zlo­či­na mo­gli da vo­de ka ne­ka­žnji­vo­sti. Ko­mi­tet UN je od cr­no­gor­skih or­ga­na iz­ri­či­to zah­ti­je­vao da pri­pad­ni­ke po­ro­di­ca ne­sta­lih li­ca pri­zna kao žr­tve i ape­lo­vao na no­vo­for­mi­ra­nu ko­mi­si­ju za ne­sta­le da raz­ja­sni sud­bi­nu 61 oso­be, ne­sta­le od ra­ta do da­nas – na­veo je nje­mač­ki ogra­nak AI u iz­vje­šta­ju.
Na­vo­di se da je Ko­mi­si­ja, ko­ja je bi­la for­mi­ra­na da bi is­tra­ži­la slu­ča­je­ve na­pa­da na no­vi­na­re u pro­te­klim go­di­na­ma, u ma­ju 2015. go­di­ne upu­ti­la za­htjev za uvid u od­go­va­ra­ju­ća do­ku­men­ta, ko­ja su ozna­če­na­kao taj­na. Slu­žba, nad­le­žna za za­šti­tu po­da­ta­ka, od­ba­ci­la je ovaj za­htjev bez prav­nog ob­ja­šnje­nja, po­ten­ci­ra se u iz­vje­šta­ju.
– U slu­ča­ju Du­ška Jo­va­no­vi­ća, glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka dnev­nog li­sta „Dan”, ko­ji je ubi­jen 2004. go­di­ne, jed­nom svje­do­ku je ga­ran­to­va­na za­šti­ta pri­je ne­go što je dao is­kaz. Udo­vi­ca ubi­je­nog Jo­va­no­vi­ća u av­gu­stu 2015. go­di­ne na­pu­sti­la je ze­mlju, po­što joj je auto­mo­bil na­mjer­no bio uni­šten. Pre­su­da Da­mi­ru Man­di­ću, zbog sa­u­če­sni­štva u ubi­stvu, u ok­to­bru 2015. go­di­ne je po­tvr­đe­na – ocje­nju­je se u iz­vje­šta­ju.
Na­vo­di se i da je ne­po­sred­no pred me­đu­na­rod­ni Dan za okon­ča­nje ne­ka­žnji­vo­sti zlo­či­na pro­tiv no­vi­na­ra dr­žav­no tu­ži­la­štvo, u no­vem­bru 2015. go­di­ne, ob­u­sta­vi­lo is­tra­gu o na­pa­du na no­vi­na­ra Tu­fi­ka Sof­ti­ća 2007. go­di­ne, iako su 2014. go­di­ne zbog to­ga bi­la uhap­še­na dvo­ji­ca osum­nji­če­nih.
– Me­di­ji bli­ski Vla­di vri­je­đa­ju no­vi­na­re i bor­ce za ljud­ska pra­va. U ja­nu­a­ru 2015. go­di­ne te­le­vi­zi­ja TV Pink zah­ti­je­va­la je da iz­vr­šna di­rek­tor­ka NVO Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va Tea Pre­le­vić bu­de uhap­še­na po­što se za­lo­ži­la za že­nu ko­ja je bi­la žr­tva tra­fi­kin­ga. U apri­lu 2015. go­di­ne sud u Pod­go­ri­ci pro­gla­sio je da je nad­zor oba­vje­štaj­ne slu­žbe nad NVO MANS od 2010. go­di­ne bio ne­za­ko­nit. Osim to­ga, sud je sa­rad­ni­ci­ma or­ga­ni­za­ci­je, ko­ja se bo­ri pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, do­di­je­lio od­šte­tu – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Na­gla­še­no je da je po­li­ci­ja na de­mon­stra­ci­ja­ma u ok­to­bru upo­tri­je­bi­la su­za­vac i gu­me­ne met­ke i po­vri­je­di­la 27 de­mon­stra­na­ta, me­đu nji­ma i one ko­ji su mir­no de­mon­stri­ra­li. Uka­za­no je da je Sa­vjet za kon­tro­lu ra­da po­li­ci­je is­pi­tao tri slu­ča­ja i do­šao do za­ključ­ka da su po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci kri­vi zbog zlo­sta­vlja­nja i zlo­u­po­tre­be ovla­šće­nja.
– U no­vem­bru 2015. go­di­ne dvo­ji­ca pri­pad­ni­ka spe­ci­jal­nih sna­ga uhap­še­na su zbog sum­nje da su zlo­sta­vlja­li Mi­o­dra­ga Mar­ti­no­vi­ća – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju nje­mač­kog ogran­ka me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va Am­ne­sti in­ter­ne­še­nel.
Upo­zo­re­no je da je u apri­lu 2015. go­di­ne Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va osu­dio Cr­nu Go­ru na pla­ća­nje od­šte­te Da­li­bo­ru Ni­ke­zi­ću i Igo­ru Mi­li­ću, ko­ji su bi­li pod­vrg­nu­ti mu­če­nju u za­tvo­ru u Spu­žu 2009. go­di­ne. Pre­ma mi­šlje­nju su­da, cr­no­gor­sko dr­žav­no tu­ži­la­štvo ob­u­sta­vi­lo je pro­ces bez uzi­ma­nja u ob­zir po­sto­je­ćih do­ka­za.M.V.


Mu­ke zbog iz­bje­gli­ca i azi­la­na­ta

Pre­ma iz­vje­šta­ju nje­mač­kog ogran­ka AI, oko 1.107 Ro­ma, Aška­li­ja i Egip­ća­na, ko­ji su 1999. go­di­ne prog­na­ni sa Ko­so­va, do­bi­li su pra­vo bo­rav­ka u Cr­noj Go­ri. Is­ti­če se da se 595 oso­ba na­la­zi u opa­sno­sti da po­sta­nu li­ca bez dr­ža­vljan­stva jer po nji­ho­vim za­htje­vi­ma još ni­je od­lu­če­no.
– Još 700 oso­ba ni­je ni pod­ni­je­lo za­htjev i iz­gle­da da su ve­ći­nom na­pu­sti­li Cr­nu Go­ru. Pre­ma po­da­ci­ma Vi­so­kog ko­me­sa­ri­ja­ta za iz­bje­gli­ce UN, 144 Ro­ma, Aška­li­ja i Egip­ća­na do­bi­la su po­dr­šku da se vra­te na Ko­so­vo. U de­cem­bru 2015. go­di­ne 48 po­ro­di­ca Ro­ma, Aška­li­ja i Egip­ća­na, ko­ji su od 1999. go­di­ne ži­vje­li u lo­go­ru na Ko­ni­ku, na­po­kon su mo­gli da se use­le u no­ve sta­no­ve – pi­še u do­ku­men­tu.
Na­vo­di se da je vi­še od 4.000 dr­ža­vlja­na Cr­ne Go­re pod­ni­je­lo za­htjev za azil u EU, od to­ga 3.233 u Nje­mač­koj.
– Sem to­ga, Cr­na Go­ra je da­lje bi­la tran­zit­na ze­mlja za mi­gran­te i tra­ži­o­ce azi­la, ko­ji naj­ve­ćim bro­jem do­la­ze iz Si­ri­je – kon­sta­tu­je se u tek­stu nje­mač­kog ogran­ka AI.